Никола Тесла

Ове године обележава се 160 година од рођења једног од најзначајнијих људи који су икада живели, човека за кога се веома често каже да је изумео 21. век, Николе Тесле. Он је један од оних људи који су променили свет, замислили и створили другачију будућност.

Никола Тесла је рођен једне олујне ноћи између 9. и 10. јула 1856. године у селу Смиљану, код Госпића, у тадашњој Хабзбуршкој монархији, од мајке Георгине-Ђуке и оца Милутина Тесле. Према породичном предању приликом порођаја севнула је муња и бабица је то окарактерисла као лош знак. Рекла је да ће бити дете бити, дете таме, али се мајка томе оштро супротставила и рекла да неће бити дете таме, већ дете светлости. Никола је имао једног брата и три сестре. Николина мајка, иако неписмена, била је веома паметна и креативна жена. Сматра се да је Никола свој таленат и склоност за истраживање наследио управо од ње. Отац му је био добра говорник, писац, поета. У његовој библиотеци Никола је у детињству провео многе сате читајући и учећи стране језике. Био је у стању да запамти књиге и слике, имао је снажну имагинацију и способност визуализације у три димензије. Та способност му је много помогла при пројектовању нових проналазака.

Безбрижне године свог детињства Никола је проводио у Смиљану све до погибије свог брата Данета. После ове трагедије породица се преселила у Госпић. Никола се школовао у Смиљану и Госпићу, а Високу реалну гимназију завршио је у Карловцу. После матуре се разболео. Девет месеци је боловао од колере која је у то време била углавном смртоносна. Касније, да би победио страх од колере развио је претеране хигијенске навике. У току своје болести успео је да забринутог оца наговори да му дозволи да студира технику, уместо теологије, што је била породична традиција.

„У једном од самртних тренутака за које су мислили да су ми последњи, отац је улетео у моју собу. Још увек памтим његово бледо лице док је покушавао да ме развесели, несигурним гласом. Рекох му: – Можда бих могао да се опоравим ако ми допустиш да студирам технику. – Ићи ћеш у најбољу техничку школу на свету, одговорио је свечано, а знао сам да тако и мисли.“

Никола после опоравка уписује Вишу техничку школу у Грацу 1875. године. На испитима је добијао највише оцене, а професори су га веома ценили. Силно је желео да покаже оцу да није погрешио што је попустио његовој жељи да упише оно што га је занимало. Толико је радио да су професори саветовали његовом оцу да га испише да се не би убио прекомерним радом. После прве године студија остао је без стипендије коју му је давала Царско-краљевска генералкоманда, као сиромашном ученику из Војне крајине. Обраћа се Матици српској, али га они оба пута (1876. и 1878) одбијају. Разочаран напушта Грац и запошљава се у Марибору. Почиње да се коцка. Након вишемесечне потраге отац успева да га пронађе и врати кући. Убрзо после тога отац му умире. Намеравајући да испуни последњу очеву жељу и заврши студије Никола 1880. године одлази у Праг. Како у средњој школи није учио грчки није могао да упише Карлов универзитет. Неки професори су му ипак дозвољавали да слуша њихова предавања. Не желећи да своју породицу излаже превеликим издацима следеће године напушта студије и запошљава се у Централном телеграфском уреду у Будимпешти. У том периоду прави уређај који по једнима представља телефонски појачивач, а по другима први звучник и долази на идеју о обртном магнетном пољу. Из Будимпеште прелази у Париз где ради у Едисоновој Електричној компанији. Тесла 1884. године одлази у Америку. Са собом је понео писмо свога шефа Чарлса Бечелора Едисону у коме је писало:

„Ја познајем два велика човека, а ви сте један од њих; други је овај млади човек.“

Тако је Едисон запослио Теслу у својој компанији Едисонове машине. Решавајући најкомпликованије проблеме брзо је напредовао, али за то није био адекватно плаћен и одлучује да напусти Едисона. Оснива своју компанију Tesla Arc & Light Co. Тесла сада почиње да прави моторе и генераторе наизменичних полифазних струја, а свој први патент пријављује 1885. Назвао га је Комутатор за електричне динамо машине. После првог, низали су се и остали патенти. Тако је Тесла започео другу индустријску револуцију, револуцију електрицитета. Још као дечак Никола је маштао да на Нијагариним водопадима сагради турбину која ће стварати електричну струју. Проналазач и финансијер Вестингхаус нуди Тесли сарадњу и Тесла почиње да ради на остварењу свог дечачког сна. Жеља му се испунила 1896. пуштањем струје до града Буфала.

После ових, уследили су и нови проналасци, из области наизменичних струја високе фреквенције и радио технике. Проучавао је рендгенске зраке и скренуо пажњу на њихово штетно деловање.

Доказао је да је земља проводник, вршио је пражњења од више милиона волти и производио вештачке муње дуге више десетина метара. Тврдио је да је у својој лабораторији забележио радио сигнале ванземаљског порекла. Радио је на подизању постројења за бежични пренос енергије и пријавио нови патент у области резонантних електричних осцилаторних кола. Планирао је светску радио-станицу Ворденклајфкулу у Лонг Ајленду. Али, Нобелову награду за проналазак радија уместо Тесле 1909. добија италијански научник Гуљелмо Маркони. Тесла огорчен тражи 1915. судску заштиту својих права на радио. Није успео ништа да уради, јер је следеће године банкротирао. Кула је размонтирана у Првом светском рату уз објашњење да би могла да послужи немачким шпијунима.

Тесла је још давне 1901. године развио идеју о мобилном телефону и бежичном интернету, радио је на фреквенцији која ће се емитовати на уређају који се држи у руци.

Многе Теслине изјаве тадашњи научни кругови су сматрали плодом његове бујне маште, као што су: растурање торнада или како сигнализирати на Марс.

Тесла је Београд посетио 1892. године где је своја осећања према домовини изразио речима:

„У мени може бити нешто, што може бити и обмана, као што чешће бива код млађих људи, али ако будем сретан да остварим бар неке од својих идеала, то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та, да је то дело једнога Србина.“

Теслу је свечано примио и краљ Александар Обреновић и одликовао га Орденом Светог Саве другог степена. У Београду је посетио Народни музеј и Велику школу, а на Топчидерском брду приређена је велика манифестација у његову част. Том прилико поздравио га је чувени српски песник, према чијем раду он није крио своје дивљење, Јован Јовановић Змај. Змај је том приликом прочитао своју песму "Поздрав Николи Тесли при доласку му у Београд".

Тесла није имао породицу. Читав свој живот посветио је науци. Новац који би добио од једних трошио је на нова истраживања. Успевао је некако финансијски да опстане уз помоћ пријатеља и скромне пензије коју је добио од југословенске владе. Саобраћајна несрећа коју је доживео када га је приликом преласка улице ударио такси погоршала је његово већ поприлично нарушено здравље. Ретко се појављивао и у јавности. Изнимку је направио 1942. када је краљ Петар II Карађорђевић дошао да се упозна са њим.

Умро је 7. јануара 1943. године од срчане тромбозе у својој соби 3327 на 33. спрату хотела Њујоркер. На сахрани градоначелник Њујорка је рекао:

„Никола Тесла је умро. Умро је сиромашан, али је био један од најкориснијих људи који су икада живели. Оно што је створио велико је и, како време пролази, постаје још веће.“

Теслина заоставњтина и урна са његовим пепелом чувају се у Музеју Николе Тесле у Београду.

Једини је Србин по коме је названа међународна мерна јединица, јединица магнетне индукције, односно јачина магнетног поља Тесла (Т). Ово је највеће признање које је добио за свој рад.